Nesto malo o egu

Rekao sam ranije da na putu razumevanja drugih osoba postoji zid straha,kad nema straha onda je tu egocentricnost.
Nisu svi ljudi namerno egocentricni;cinjenica da smo sami sebi na prvom mestu jednostavno prdstavlja deo ljudske prirode.Za primer poigrajte se sa malim detetom i videcete da ono uzima za sebe najbolje igracke(autice,kamione,lutke...) i uporno tera po svom.
Jedan od nacina da se preovlada urodjena egocentricnost je ta da sagledamo stvari iz perspektive drugih ljudi.
Gledali ste nekad ili bar zakacili na par sekundi neki sahovski mec,pa ste mogli videti da jedan od protivnika stalno ustaje prolazi iza ledja drugog protivnika i gleda raspored figura ili nesto drugo iz ugla ovog drugog protivnika,tada se mogo jasnije vidi kakve poteze pravimo dali su dobri ili glupi,izazov za svakog prodavca (ko zeli da bude dobar prodavaca) je da sagleda stvari iz ugla potencijalne musterije i iznenadi ga sa nekom ponudom(nista besplatno na zalost)...
To je izazov za svakoga od nas bez obzira kojim se zanimanjem bavili.Evo par dtvari koje bi trebale da nam budu prioritet u odnosu sa drugim ljudima:

najmanje vazna rec: JA
najvaznija rec: mi
dve najvaznije reci :hvala vam
tri najvaznije reci:sve je oprosteno
cetri najvaznije reci:koje je vase misljenje
pet najvaznijih reci:uradili ste zaista sjajan posao
sest najvaznijih reci:zeleo bih da vas bolje upoznam

Za promenu stava od egocentricnosti do razumevanja potrebne su stvarna zelja, i stalna teznja da stalno stanemo na stranu druge osobe i sagledamo stvari iz njenog ugla,naravo u mislima.
Jos jedna stvar,drugi ljudi kad vide da ste egocentricni polako ali sigurno ce vam okrenuti ledja
jer niko ne voli kod nikoga preveliki ego, a i niko se ne oseca tako da je ispod nikoga tako ako imate malo egocentricnosti menjajte se,zelim vam uspeh...

Strah na poslu

Doseljenik u Ameriku iz sedamnaestog veka savetovao je:"Ne prezirite,niti se suprotstavljajte onome sto ne razumete".Ali ljudi kada ne razumeju druge pocnu da ih se plase.A kad pocnu da ih se plase retko pokusaju da taj strah prevazidju i pokusaju da saznaju sto vise o ljudima kojih se tako plase i ustrucavaju.
Nazalost strah je sveprisutan i na radnom mestu,radnici se plase direktora,direktori nizeg ranga se plase direktora viseg ranga,direktori viseg ranga se plase generalnog direktora...
Takvi odnosi medju zaposlenima dovode do preterane sumnjicavosti ,nedostatka komunikacije i smanjenja produktivnosti.Radnici se recimo ustrucavaju da iznesu svoje ideje iz vise razloga a neki od njih su:

• Misle da ce njihove ideje biti odbijene.
• Osecaju da se njihove ideje nece svideti njihovim kolegama.
  
• Plase se za svoj posao ako predloze ideje koje nisu delotvorne.
• Plase se da ce ih proglasiti ljudima koji izazivaju nevolje ako predloze ideju koja iz nekog razloga bude ne uspela...

Ono sto pvezuje gore nabrojane razloge je strah.Ipak,u jednoj zdravoj sredini gde drugima radije verujete nego obrnuto i gde strah zamenjujete razumevanjem tada svi mogu da rade zajedno u veoma konstruktivnoj i produktivnoj atmosferi.Trebalo bi da sledimo savet H.Trumana:Kada razumemo stav druge osobe kada razumemo sat ona hoce da ucini ispostavlja se da u vecini svojih nastojanja ona ispravno deluje."

Ja takodje kao i svi mi, imam strah od raznih stvari ali se trudim da oh prevazidjem tako sto se borim protiv tog straha odnosno protiv tih stvari,tj. idem u suret problemu...